изгубићу најдражи тренутак...
нећу те видјети пред собом.
Заборавићу трен.
 
Погледам ли изблиза,
заборавићу даљину твоју...
 
Затреперим кад прочитам име твоје,
кад чујем звона твоја
и кад ме помилује вјетар твој.
 
Лијепо ми је...
Осјећам се ушушкано као дијете...
Осјећам се топло у загрљају народа свог.
И дође ми да те јако, јако обгрлим
и да те ником, ником не дам.
 
Погледам ли у срце
видим опет тебе,
видим твоје границе крвљу искројене
војничком душом откане.
 
Бојим се да не одеш.
Бојим се да се не изгубиш у похлепи
и сплеткама невјерника...
 
И бојим се да ћу изгубити постојање,
изгубим ли тебе.
 
 
                                      Милица Цвијић, ученица другог разреда
                                      Гимназија „Свети Сава“ Приједор
             /прва награда за литерарни рад поводом Дана Републике – СШ -2010/