Влада Републике Српске je, на данас одржаној сједници, утврдила Приједлог закона о средњем образовању и васпитању.
 
Потребу и иницијативу за адекватнијим и свеобухватнијим уређењем појединих питања предметне области исказале су школе, Министарство просвјете и културе и други друштвени партнери у области средњег образовања и васпитања.
 
Једна од најбоље оцијењених новина у Приједлогу закона о средњем образовању и васпитању јесте она која се односи на стручно образовање и увођење обавезне практичне наставе у трајању од двије седмице у предузећима која се баве оним за шта се ученици школују. Прописано је да се наставним планом и програмом за средње стручне и техничке школе утврђују потребе обавезног организовања и програм праксе ученика у трајању од двије седмице у континуитету у току школске године, а под надзором школе и послодавца и у складу са одговарајућим нормативима.
 
Прописано је и да ученици имају право избора, што подразумијева да могу слободно да изаберу између школе за обављање практичне наставе и једног или више послодаваца који испуњавају захтјеве за обављање практичне наставе, уз сагласност школе.
 
Такође је прописано да се, у циљу обезбјеђења везе између средњег стручног образовања, обуке и тржишта рада, оснива трипартитно савјетодавно вијеће на нивоу Републике, које има савјетодавну улогу, а у чији састав су укључени представници послодаваца, синдиката и Министарства.
 
Приједлогом закона прописано је, као ново законско рјешење да Влада, ради унапређивања квалитета образовања и васпитања, оснива Савјет за развој предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, као посебно савјетодавно тијело које се именује из реда академика, универзитетских наставника и сарадника, професора, наставника, учитеља, васпитача и стручних сарадника из области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања.
 
Нови пропис у наведеном закону је и тај да школа, у складу са могућностима, организује васпитно-образовни рад за ученике којима је изречена заводска мјера – упућивање у васпитно-поправни дом.
 
Ново законско рјешење, у односу на важећи Закон је и да школа доноси свој развојни план којим се утврђују приоритети у остваривању образовно-васпитног рада, поред обавезе доношења годишњег програм рада школе.
 
Министар у име оснивача за јавне школе, најкасније до краја мјесеца марта текуће године доноси план уписа за наредну школску годину, што је такође ново законско рјешење, те да школа води образовно-васпитни картон за сваког ученика, са почетним подацима преузетим из основне школе. Новина је да је и да један од критеријума за упис ученика у први разред средње школе, поред оних прописаних важећим законом, јесте резултат који ученик оствари на малој матури.
 
Новина у Закону је ванредно образовање ученика, којим је прописано да је ванредни ученик онај који стиче средње образовање без редовног похађања наставе, путем полагања испита, и изгубио је статус редовног ученика, а млађи је од 17 година. Према овом пропису, право на ванредно образовање може стећи и редован ученик завршног разреда који не положи поправни, матурски или завршни испит у августовском испитном року, може тај испит да полаже, као ванредан ученик у испитним роковима утврђеним општим актом школе, уз обавезу плаћања накнаде трошкова у складу са рјешењем министра.
 
Ново законско рјешење је и да министар доноси етички кодекс за раднике и ученике средње школе.
 
Новина код процедуре пријема приправника односи се на полагање практичног и усменог дијела испита, гдје практични дио стручног испита приправник полаже у школи, а усмени дио стручног испита полаже у Министарству просвјете и културе.
 
У дијелу прописа о руковођењу и управљањау школом, новина је да Влада, на  приједлог министра именује за директора једног од кандидата са списка кандидата које предлаже школски одбор, а уколико министар не предложи ниједног кандидата са достављеног списка, Влада именује вршиоца дужности директора, до завршетка конкурсне процедуре за избор, а најдуже на 90 дана. Мандат директора траје четири године и почиње од дана ступања на дужност те није ограничен број мандата. Директор за свој рад одговара Влади, школском одбору и министру, а прописано је и да по истеку мандата или престанку обављања дужности, директор се враћа на радно мјесто са којег је именован за директора.
 
Новина у односу на важећи Закон је поглавље о осигурању квалитета образовно-васпитног рада, према којем се у школи, ради вредновања квалитета образовно–васпитног рада, спроводи самовредновање и спољашње вредновање рада школе. На основу резултата вредновања квалитета рада, школа сачињава план за унапређивање квалитета рада у областима дефинисаним стандардима осигурања квалитета рада школе, а  у складу са прописаним стандардима осигурања квалитета.
 
Након завршетка четвртог разреда општег образовања може се вршити писмена провјера исхода учења ученика, односно врши се републичка матура, путем рјешавања тестова, а министар доноси одлуку о провођењу републичке матуре.
 
Ова активност служи школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, за развојно планирање и унапређење свеукупног рада школе.
 
Народна скупштина Републике Српске усвојила је Нацрт закона о средњем образовању и васпитању на 21.редовној сједници, одржаној 13.09.2017. године и донијела закључак којим се исти упућује на јавну расправу, јер се наведеним Нацртом закона уређују питања која су од посебног значаја за грађане и о којима је неопходно да се најшире консултују заинтересовани органи и организације, научне и стручне институције.  Јавне расправе је, током наредних 30 дана,  Министарство просвјете и културе организовало и одржало у Бањој Луци, Приједору, Добоју, Бијељини, Требињу, Зворнику и Источном Новом Сарајеву.
 
Министарство просвјете и културе је, приликом припреме приједлога, одређене конструктивне примједбе, приједлоге и сугестије дате од стране народних посланика и учесника на одржаним јавним расправама уградило у Приједлог закона о средњем образовању и васпитању.